U zadnjem tekstu unapred Vam poželeh srećne praznike, one novogodišnje, a sad već vreme došlo za uskršnje praznike…

Iskrena da budem mislila sam da ću imati vremena češće za ove blogove…BLOG!?

Kad god pomenem blog setim se ispitnog pitanja iz informatike, davne 2007.g – Blog!?

Definicija kaže vrsta online dnevnika, ok…sećam se kad smo bili u osnovnoj školi pisali smo dnevnike, ali ih i krili ko zmija noge što kažu, otkud sad to online sve na izvolte…?

Ne daj bože da ti neko nađe dnevnik, pa vidi da’l si i kada sreo simpatiju il’ u sebi opsovao drugaricu iz klupe. A sada lepo ne moraš ni da se mučiš, tu je facebook pa lepo pogledaš gde si tagovan, kad i u koliko si pojeo sladoled, i od čega! S kim! Ako si usput kupio nove patike, op selfi iz ptičje perspektive. I odjednom sve ono što je bilo tajanstveno i slatko upravo zbog toga, sada sve to u javnost i takmičimo se ko će više i luđe.

Moram da priznam da sam do sada internet koristila isključivo za informisanje o stvarima koje volim, blogove nisam pratila, možda po neki forum o putovanju i utiscima hotela, vesti nisam pročitala godinama unazad, facebook služi isključivo za slagalicu, a instagram ima po neki selfi da se ne lažemo J

I onda ja tako, moram reći pomalo naivno, upadnem u jednu totalno drugu dimenziju interneta, Instagram

Like, folow, share, story…ko bi reko da će od toga život da mi zavisi, mislim posao J

Puna entuzijazma sam pokrenula webshop računam to je to, idemo ozbiljno, punom parom! Sve pare ulaži tu, to je prava stvar! Kad ono …prva porudžbina na instagramu, druga na facebooku, narednih dvadeset na instgramu?!

I tako ja uvidim biznis je na instagramu, ajmo sada punom parom, JURIŠ SVI NA INSTAGRAM!

Brojali smo svaki lajk, odgovarali u trenutku na svaki komentar i poruku, prvih 1000 pratioca mislim još znam napamet da izrecitujem kao naš predsednik sela Srbije J

I dočekasmo tih 1000 pratioca, brojka velika k’o kuća, slavimo, radujemo se, deca sa nama i ako nemaju pojma o čemu se radi, ali ćuti tu i jedi slatkiše dok je mama raspoložena.

Taman ja mislila ukapirala sam kako doći do pratioca, bockam jadna cele noći ljude, lajkujem, šaljem zahteve, srca i ostalo i jednog dana stiže poruka: Ja sam mama blogerka reklamiram proizvode za decu, vi meni poklon ja vama reklamu….Ja presrećna, zovem muža…zamisli molim te jedna fina mama nas našla i od svih ona hoće baš nas da reklamira, opet mi raduj se skači, primeto nas neko, reklamira ona nas, dobijemo ODJEDNOM 30 pratioca…što bi rekli WOW 😉

Narednih mesec dana, da ne preteram, stigle su 20 takve poruke…ok, sada sam ukapirala.

Idemo juriš na blogerke, šalji poruke, smaraj ljude, sve u opisu posla. Nakon nekoliko uspešnih reklama, saradnji ili kako god to zovemo kreće novo saznanje da je tzv. GIVEAWAY  – MUST HAVE. Ajmo deli nagrade što da ne, pratimo trendove, posle prvog GIVEAWAY-a dobili smo 400 pratioca, opet WOW, ali nakon podeljene nagrade otprati nas 100, J Nešto tu ne štima…rešismo nećemo to više, pa i ne volim BRE da teram ljude da me prate ako neće, ne volim ni da ih smaram da taguju pola familije da bi možda dobili neku lutkicu…evo ja prva to ne bih.

Dakle oćeš nešto da pokloniš – POKLONI OD <3

Hoćeš da te zaprate njih 1000 – PLATI !

I poklanjali smo i plaćali reklame i maksimalno se trudili da izaberemo prave ljude koji će naše proizvode zaista prikazati na pravi način, mislim da smo uspeli. Danas je naša brojka veća od 5000, ali da li je instagram samo brojka?  Da li je toliko bitan broj followers-a, lajkova ili seen-a, po meni bitno je pružiti sadržaj koji je ljudima zanimljiv, bitno je ispoštovati svako pitanje i dati odgovor, zahvaliti se na svakoj kupovini, pružiti informaciju svakome iako je ona već na sajtu napisana, zahvaliti se na svakom komplimetnu, ali i na svakoj kritici, ponekad čak i ćaskati sa mušterijama u pola noći jer smo se već sprijateljili. Ako to uspemo da održimo brojke će se same povećati!

Ja se nadam da smo na pravom putu, a vi ako iz nekog razloga čitate ovaj moj online dnevnik, pišite mi komentare da li smo u pravu…

P.S. Sada juriš svi na facebook